|
Боћарски клуб Маини име је добио по старом племену Маини које се налази у залеђу Будве и обухвата подручје од десет села. Племе Маини је једна од три старе кнежине (заједно са Брајићима и Поборима) које су у прошлости биле у саставу Боке или Црне Горе. Док су биле у саставу Црне Горе називане су и петом нахијом, или су се рачунале као саставни дио Катунске нахије. Од 1718. до 1918. године Маини, Брајићи, и Побори били су у саставу Боке Которске (под млетачком, француском и аустроугарском окупацијом), а од 1918. године у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно у Југославији тј. Зетској бановини, по територијалној организацији тадашње државе. Од 1945. године, припајањем Боке Которске Црној Гори, Маини припадају Црној Гори, као републици тадашње Југославије.
Маини се дијеле на три дијела: Подострог, Горње (Средње) и Доње (Крајње) Маине.
У селу Подострог, које се дијели на два дијела, Учикало, горњи дио села, и Тончевиће, доњи дио села, код манастира Подострог, по расположивим подацима за протеклих 200 година живјело је 14 братстава: Берек, Ферона (или Верона), Божовић, Кнежевић, Лијешевић, Мрковић (или Мркојевић), Николић, Пињатић, Прибиловић (или Учикало), Алексић, Вукићевић, Рацановић, Руцовић, и Тановић (или Тончевић). Лијешевићи су се иселили у поље испод села и то се насеље назива Бабалонија (или Бабилонија).Данас је у селу веома мало припадника ових братстава, већина је иселила у Будву, неки су колонизирали у Србију (Војводину), неки у друге стране државе. Од братстава Ферона, Алексић и Мрковић више нема мушких потомака, а потомака братства Берек има у САД.
Горњи, или Средњи, Маини обухватају села Дулетићи (братство Дулетићи), Лапчиће (братства Франета, Радоњић или Радонић и Бјелица), Марковиће (братства Марковић и Радуловић) и Лазе (братства Гиговић и Лазовић). У близини Дулетића некад је живјело и братство Вишковић, од којега данас више нема потомака. У селима је данас мало припадника ових братстава, већина их се иселила у Будву, неки су колонизирали у Србију (Војводину), неки у друге стране државе.
Доњи, или Крајњи, Маини обухватају села Борети (братство Борета), Ивановићи (братство Ивановић), Станишићи (братство Станишић), Мажићи (братства Вукотић, Краповић и Лучић) и Кошљун ( братства Радуловић и Станишић, којима је раније презиме било Буђен и Станишић-Буђен), У овим селима данас има мало припаданика ових братстава, већина их се иселила у Борете или у Будву, неки су колонизирали у Србију (Војводину), а неки у друге стране државе. Од братства Лучић више нема мушких потомака.
У Маинима је послије другог свјетског рата, а посебно у протеклих неколико година, изражено досељавање, како грађана из Црне Горе и тадашње Југославије, тако и из других страних држава, па је учешће старосједелачког становништва све мање. Раније је на овом подручју живјело знатно више становника, па је тако по подацима из 1874. године у Маинима било 847 становника – у Подострогу 265, у Горњим Маинима 343, а у Крајњима Маинима 239 становника. Почетком 20. вијека, 1912. године, у Маинима је било 1.078 становника – у Подострогу 356, у Горњима Маинима 381, а у доњим Маинима 341.
На подручју Маина има више цркава и манастира.
Манастир Подострог, који се раније називао и манастир Маине, а данас најчешће Подмаине, има двије цркве Свете Госпође. Манастир је 1837. године Његош продао Аустрији, касније га је откупио поп Филип Тановић, а сада је манастир поново у саставу Цркве, обновљен је и у њему стално има калуђера и монаштва. У селу Подострог су и цркве Светог Јована богослова и Светог Николе.
Манастир Подмаине, називан и Манастир Света Петка, био је саборно мјесто Маина, посебно поводом племенске славе, Светог Марка, 8. маја. У непосредној близини је, највјероватније била и манастирска црква Свети Марко, о којој само постоје неки писани трагови. Те двије цркве су вјероватно чиниле манастирски комплекс. У Светој Петки је давно постојала школа, а остало је записано да је 1764. године овдје дјецу подучавао Доситеј Обрадовић.
У Дулетићима је црква Свети Илија. У непосредној близини, према селу Лапчићи, била је некад и црква Свети Лука.У Марковићима је црква Светог Спаса, у Боретима је црква Свете Госпође, у Мажићима цркве Светог Петра и Светог Павла, а у Станишићима црква Светог Јована Претече.
|
